Na stranici “Ispovesti.com” objavljena je ispovijest koja je ganula sve do suza.
“Djevojka mi je medicinska sestra i radi u gradskom domu zdravlja. Prije neki dan vraćam se sa posla, ulazim u kuću, i čujem nju kako plače u kupatilu. Uđem unutra, ona sedi na vc šolji i plače, suza suzu lije. Kada me je vidjela onako izbezumljenog, još više se rasplakala, i rekla mi da ne može više da izdrži ovo stanje, i da joj treba malo veći odmor, da se oporavi. Radila je nedelju dana uzastopno, po 9, 10 sati, sa svakakvim pacijentima. Boji se da se ne zarazi, da ne ide u izolaciju, ili bolnicu, i da je neko ne pita čime se bavi, jer ako nije mogla sebe da zaštiti, a zdrastveni je radnik, kako će ostalima da pomogne. Pozvao sam svog školskog druga, on je advokat pri domu zdravlja, i tražio od njega lično da urgira da ona ode na neki mali odmor, makar nedjelju dana, samo da mi se smiri, da ne oboli pšiihički. Bojim se jako za nju, za njeno zdravlje. Hoću da je imam pored sebe cijeli život, normalnu i zdravu.”