Mama je majka zauvek. I kad ti postaneš majka

Moja mama mi i dalje maše da me pozdravi kad odlazim.

Stoji u dvorištu ispred kuće i maše mi. Ponekad mi pošalje i poljubac.

I dalje mi napravi da jedem kad dođem da je posetim. Sve moje omiljene obroke pravi upravo ona. Jednostavno ima nešto u njenom načinu kuhanja.

I dalje mi kupuje nasumične stvari koje vidi u prodavnici a za koje pomisli da bi mi se mogle dopasti. Obično je u pravu.

I dalje dopušta da je nazovem kad mi je dosadno i samo mi treba neko za razgovor.

I dalje me zagrli tako da se sruše svi zidovi koje eventualno imam i da se rasplačem ako nisam u redu.

I dalje brine o meni kao što je brinula i kada sam bila mala. Ne ume protiv sebe.

Ponekad kada se uhvatim da sam tužna zbog toga koliko brzo odrastaju moja deca, pomislim na svoju mamu i to koliko je volim i koliko mi znači.

I setim se da se srce jedne majke ne menja samo zato što su joj deca sada odrasli ljudi. Niko nikada ne može uzeti to mesto u srcu koje zauzima majka, bilo da ste odrasli ili ne.

Iako sam porasla, moja mama i dalje radi se one majčinske stvari koje je oduvek i radila, sada i za mene i za moje bebe.

I dalje stoji ispred kuće, sijalo vani sunce ili padala kiša, i maše nam dok odlazimo