Izvinjenje ima neverovatnu moć, evo kako leči dušu

Iza praštanja stoji emocionalna priprema i malo hrabrosti, a ljudi koji uspeju da prihvate ivinjenje živeće duže, pokazuje američko istraživanje.

Osobama koje mogu da izgovore reč “oprosti” puls usporava za 20 odsto, a pritisak pada, što dugoročno smanjuje rizik od srčanih oboljenja, pokazuju medicinska istraživanja.

Međutim, izvinjenje je izgubilo na vrednosti jer ga ljudi skeptično mešaju s pokušajem da se krivac izvuče bez posledica – iako bi za svoja nedela trebalo da se kazne, tvrde psiholozi.

Istinska vrednost opraštanja je u zameni negativnih osećanja pozitivnim prema onom ko ih je povredio. Opraštanje je proces, a prvi korak je čvrsta odluka. Ali, psiholozi smatraju kako impulsivno opraštanje može dugoročno više da šteti nego da koristi, pa je nešto vremena utrošenog na analiziranje i više nego poželjno.

Ljudima kojima je potreban dobar razlog za popuštanje može da pomogne to da je vrlo velika verovatnoća da će i oni u budućnosti učiniti nešto što će povrediti druge. Stoga, ne čekajte svoje greške da biste se naučili nego ih preduhitriti i pokažite dobru volju.

Psiholozi savetuju sagledavanje situacije iz više uglova jer ćete tako lakše oprostiti. Od pomoći vam može biti vežba glumljenja uloga u kojoj “glumci” moraju “navući tuđe cipele” i poprimiti tuđe osobine.

Moć izvinjenja leči dušu i pruža novi početak

Ljudi su zbog ljutnje i ogorčenosti zarobljeni u negativnim emocijama, koje se odražavaju u svakom polju života, te onemogućuju uživanje u životu.

Osim toga, dodatno se vežu uz ljude koji su im naneli mnogo bola jer nastavljaju da žive u mislima i sećanjima. Kako bi otpustili bol, potrebno je oprostiti, ali to ne znači da se odnosi moraju trenutno obnoviti.

Oproštaj će vas osloboditi, a dalji korak je razmišljanje o tome da li želite obnavljenje odnosa ili definitivan kraj.

Uz oproštaj se lakše živi

„Bez oproštaja nema ispunjenog života, a živi se u prošlosti“ upozorava psihoterapeut dr. Milan Košuta.

On otkriva kako je osobe koji nisu oprostili najlakše prepoznati po tome što svuda vide nešto negativno.

U novom stanu ćete videti prašinu i napuknute zidove ili u razgovoru čeprkati po lošem.

Oproštaj – ključ za srećnu budućnost!

Ljudi koji opraštaju lakše žive, a najvažnije je da shvatimo da svi grešimo i da niko nije savršen. Na taj način ćete pomoći sebi da oprostite. Ali, ako vam neko stalno nanosi bol, onda razmislite da li je oproštaj uopšte potreban.

Analizirajte da li je reč o nenamernoj greški drugog ili zlu. Zapitajte se zašto održavate vezu s nekim ko se uporno prema vama ponaša loše, te otkrijte pravi razlog zašto vam je toliko teško da prekinete kontakte s nekim ko vam očigledno nanosi bol.

Stil izvinjavanja je individualan i razlikuje se u zavisnosti od karaktera. Ima ljudi koji neće da kažu reč „oprosti”, nego se grizu u sebi pokušajući da poprave situaciju pripremanjem slasnih kolača. Sa druge strane, drugi će pokušati da se iskupe ili opravdavaju ponašanje.

Nerazumevanje jezika izvinjavanja najčešći je razlog nesporazuma zbog kojih oni kojima je iskreno žao nikad ne dobiju priliku da se iskupe. Zbog nerazumevanja tuđeg jezika traženja oproštaja sumnja se u iskrenost – preduslov za popravljanje razrešenih mostova.

Ako ikad umesto “pogrešio sam” onaj koji traži izvinjenje kaže “oprosti” ili umesto “kako mogu da popravim situaciju?” pobesnite zbog “hoćeš li to moći zaboraviti?”, tad ste gotovo sigurno žrtva nerazumevanja tuđeg jezika.

Oproštaj – ključ za srećnu budućnost!

foto: Shutterstock
Postoji pet metoda izvinjavanja. „Oprosti“ iskazuje žaljenje, „pogrešio sam“ znači prihvatanje odgovornosti, iskupljivanje ide uz “kako mogu da popravim?”, “to se nikad neće ponoviti” podrazumeva kajanje, dok se traženje oproštaja prepoznaje po “hoćeš li uspeti da mi oprostiš?”.

Svi ovi jezici izvinjenja su važni, te nemojte dopustiti da zbog razlika u komunikaciji vaš odnos trpi. Stoga, pitajte najbliže kako se oni izvinjavaju i šta žele da čuju od drugih.

“Jako mi je žao, ali ću sad sve pokvariti”

Dr. Gary Čepman u knjizi “Pet jezika traženja oproštaja” otkriva kako je “ali” najveći ubica izvinjenja.

„Oprosti što sam lagao, ali i ti si mene” slabi moć izvinjenja jer većina ljudi “ali” čuje kao opravdavanje ili u najgorem slučaju napad, čime se mozak brani.

Ako ne možete da se suzdržite od “ali”, zamenite ga pitanjima “možeš li da me razumeš jer si i ti grešio”.