“Sirotinja smo, brat studira u Zagrebu, ja živim na selu…”

Prilično smo sirotinjska porodica i roditelji nisu mogli školovati i mog brata i mene, jednostavno bilo je ili on ili ja…

Brat i ja smo jednojajčani blizanci i kada smo završili srednju tata je rekao da je bolje da brat ide na fakultet, jer je muško i “sutra” treba da izdržava svoju porodicu, a ja sak kao žensko i mogu se dobro udati i dobro živjeti na račun muža.

Takođe je bratu rakao ako mi bude bilo kakva pomoć potrebna da je dužan da mi pomogne. Brat je otišao u Zagreb na fakultet, a ja sa roditeljima ostrala u malom selu… Ubrzo nakon toga sam se udala, ne tako bogato kako je tato govorio… Godine su prolazile i moj brat je prije 3 godine završio Elektrotehnički fakultet, a nakon toga je odma dobio dobar posao.

Prošle godine je oženio kćerku nekog poznatog advokata. Baš mu sve ide u životu, poso, auto, stan, bogata i lijepa supruga… nisam ljubomorna, jednostavno bilo je ili on ili ja, ali barem da me jednom u mjesecu nazove i pita kako sam, šta radim, trebali mi šta… bila bih zadovoljna.

Prođe i po pola godine da se ne čujemo i ne vidimo, čak i mami i tati dolazi jednom, dva puta godišnje… kako kaže nema vremena. Žalosno, ali fakultet i veliki grad u nam definitvno uzeli meni brata, a mami i tati sina… Često se pitam DA LI JE ON SRETEN SAM GORE U ZAGREBU??

Izvor: Sve-za-vas