Vic dana: Žena, muž i prijatelj

Kaže muž ženi

– Pozvao sam prijatelja.

Žena poludi kaže:

– Šta?! Sve je u neredu! Neka, nisam ništa oprala, ni pospremila, svi tanjiri su već 10 dana prljavi i ne da mi se kuhati!

Muž kaže:

– Znam sve to, nego budala ima namjeru da se ženi pa da mu pokažem kako jeu braku!

 

BONUS

“Na blagajni supermarketa gospođa traži plastičnu kesu da stavi ono što je kupila.

Blagajnica joj predbaci da plastična kesa nije ekološki u redu.
“Vaša generacija ne razumije ekološki pokret. Sada mladi plaćaju za vašu generaciju koja je uništila sve izvore!”

Gospođa ljubazno reče blagajnici:
“Žao mi je, u moje vrijeme nije bilo ekološkog pokreta.”
Da, reče blagajnica, vaša generacija nije uopšte brinula o zaštiti okoline.

Ipak malo uzrujana, gospođa započne priču:
“U moje vrijeme smo vraćali prazne flaše od mleka, mineralne, piva i vina u prodavnicu, koja ih je vraćala u fabrike, koje su ih prale i u njih ponovo sipale mleko, vodu, vino, pivo. Flaše su bile reciklirane, a mi nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta!

U moje vrijeme smo se penjali po stepenicama. Nije bilo pokretnih kao danas a bilo je i vrlo malo liftova. Nismo za relaciju kilometar-dva uzimali automobil, već smo uzimali bicikl ili išli peške. A nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta!

Nismo znali za pelene za jednokratnu upotrebu : prale smo pelene, a veš smo sušile na konopcu razvučenom izmedju stabala ili kuća. Nismo znale da ima mašina za sušenje veša od 3000 wati. Naš veš je sušila sunčana i energija vetra.

Krpili smo odjeću koja je išla od deteta do deteta, nije bilo odlagališta ni skupljanja za preprodaju.

Imali smo po jedan radio i televizor (eventualno) u kući, ne u svakoj sobi po jedan. Televizor je imao ekran kao kutija za pizzu, ne kao danas, ekran veličine Švajcarske.
Imali smo sat na ručno navijanje, a u kuhunji smo sve radile ručno, ne s današnjim gadgetima koji pojedu struje više nego što Đerdap može da proizvede.

Nismo imali električne samohodajuće mašine za šišanje trave. Stara, dobra kosa koju je trebalo ručno oštriti je bila sasvim dobra!
Radile smo fizicki i nismo trebale ići u klubove za mršavljenje i trčati po pokretnoj traci koja troši struju…

Imali smo eventualno jedan telefon u kući, a danas ga svaka šuša nosi u džepu. Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret…
Vodu smo pili sa česme ili iz cisterne, iz ruke ili iz staklene čaše, ne iz plastične flaše kojih ima po ulicama bačenih na milione…

Pisali smo mastilom iz flašice iz koje smo punili nalivpero, a ne hemijskim olovkama koje se bacaju poslije upotrebe…
Naši su se muškarci brijali žiletima koji su trajali, a ne današnjim brijačima koji se bacaju poslije svake upotrebe,
Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret…

Ljudi su se vozili s autobusom, vozom, a djeca su išla u školu pješke ili na biciklu, a ne kao danas autom, mama ili tata servisa…

Nosili smo iste torbe u školu kroz cijelo školovanje, a ne kao danas jednu godinu Miki Maus, drugu Šilja, treću Paja Patak itd…

Naše su knjige služile drugoj, trećoj, četvrtoj generaciji, a Vi svake godine kupujete nove za šta treba posjeći šume i šume…

Prema tome ne serite više o toj vašoj brizi za ekologiju!”