“Naš život se promijenio zbog mamine krivice.
Sjećam se tog dana kao da je bio juče. Mama je negdje pošla i pitala sam je gdje je pošla. Rekla je da ide u crkvu i u bolnicu na neku kontrolu.
Poslije jedno 5 sati rekla sam tati da mama jos nije došla. Zvali smo je i zvali ali se nije javljala.
Provjerili smo bolnicu i njen doktor nam je rekao da je otišla još prije 3 sata. Zvali smo i njenog brata koji živi u Zaječaru i rekao je da će se ona razvesti od mog oca i da će se udati za drugog čovjeka. Kada je tata došao kući vidio je nas tri uplakane koje pitaju za svoju mamu.
Razvod je trajao baš baš dugo zbog zlata koje je ukrala od nas (ja sam je lično vidjela). Ona je sada udata i ima drugu djecu. Prije bi nas zvala za rođendane i praznike ali više ni to ne radi.
Zaboravila sam čak i njen glas. Prije godinu dana (nešto manje) saznali smo da ima leukemiju i sada se ja mislim : ,, to je sigurno bog kaznio” . Ne želim više da razmišljam o njoj.
Znam da ja i moje sestre neće biti takve majke. Pokušaćemo biti naljbolje majke na svijetu.”