“Moj tata je izuzetno bogat, ima veliku firmu sa preko 500 uposlenih.
Mnogi ga smatraju velikim humanitarcem, velikim čovjekom, ali on je najveće smeće koje hoda ovom planetom. Tata mi je, ali tako je.
Izrabljuje radnike da maksimuma, gleda ih kao robove i minimalnu platu bi im još smanjio da on zaradi više.
Danas je jednog radnika koji se povrijedio na poslu momentalno otpustio bez imalo savjesti i ja sam se tada prvi puta suprostavio tati. U oči sam mu rekao da je loš čovjek i da to njegovo ponašanje prema radnicima nije uredu. Samo mi je rekao ako mi se ne sviđa slobodno mogu da ga se odreknem i onako cinično se nasmijao, te izašao iz kancelarije.
Vjerujte da sam istog trenutka želio da ga se javno odreknem i njega i njegovog novca, ali sam se smirio jer u tom slučaju nikakvog uticaja više ne bih imao i radnici više nikakve šanse ne bi imali da dočekaju bolje sutra.
Iskreno teško da ću im moći pomoći pored ovog zlikovca, ali pokušavati ću i od 500 uposlenih jedini sam u prilici da mogu da mu se suprostavim i ukažem na loše stvari koje radi.
Jesam njegov sin, ali sam radnik ove firme i smatram se jednim od 500!”
Izvor:Ispovesti.com