“Maloljetna sam, a sa dečkom sam dugo u vezi. Roditelji mi ne dozvoljavaju da budem sa njim, jer je romske nacionalnosti, pa sam poslije škole pobjegla kod njega.
Rekla sam roditeljima da sam se udala. Vršili su pritisak na mene i govorili mi da ću napraviti grešku, nisam ih slušala.
Otac i majka su mi dolazili i pravili problem roditeljima mog dečka, rekla sam im da se neću vratiti kući, plakali su i molili me da se vratim, ali ja nisam htjela.
Prvih 5 mjeseci mi je bilo super, bio je dobar prema meni. Kasnije je počeo da me tuč*e, naređuje mi. Izlazi po klubovima i kafićima bez mene. Trpila sam.
Postala sam mu domaćica i se****lni objekat, prestao je da mi govori da me voli i nije pokazivao ljubav prema meni.
Zabranio mi je da se čujem sa roditeljima i drugaricama, deaktivirao mi fejs i uzeo telefon. Nisam mogla da izađem iz njegove kuće pa sam molila njegovu majku da razgovara malo sa njim. Ja sam prisluškivala razgovor, čula sam vikanje i svađu, čula sam i kako je udario. Ušla sam u sobu i zaštitila je, time smo obje dobile batine i p**vke.
Njegov otac nije reagovao kao da mu je to sve normalno ponašanje u kući. Odlučila sam da odem od njega i vratim se mojima, i vratila sam se.
Par dana poslije toga me je molio da mu se vratim ali nisam htjela. Menstruacija mi je kasnila uradila sam test, trudna sam. Nisam mu za to rekla i nikad neće saznati, prekinula sam trudnoću kada mi je doktor zakazao termin.
Sada krećem zivot ispočetka. Školu nisam završila i ne namjeravam. Ali mi se odnos sa roditeljima popravio i od sad ću da ih slušam više. Ipak su oni moji, i misle mi najbolje.”