“Za koji dan biće 25 godina od kako sam se doselila u Toronto. Sve ove godine bez nekih većih pauza radim, redovno mi plaćaju i redovno uzimam godišnji odmor.
U početku sam iznajmljivala stan koji je gazda održavao bez pogovora, kasnije kupila kuću. Udala sam se za Kanađanina kome je sasvim normalno da bude uključen u sve kućne poslove i odgajanje djece, a istovremeno mi se obraća sa poštovanjem, kao i ja njemu uostalom.
Naše plate su dovoljne da kupimo sve što je neophodno od hrane, odeće, kućnih aparata, nameštaja… Kad nam se rodilo drugo dijete kupili smo veću kuću, oboje menjamo svoje automobile svakih 5 godina, jednom godišnje idemo na duži godišnji odmor a bar još 4-5 na kraća vikend putovanja.
Sad gledamo i vikendicu sad da uzmemo da se pripremimo za penziju. Nije ovo hvalisanje, nije ni luksuz. Ovo je sasvim običan, skroman život. A gdje vi živite?”
(Ispovesti.com)
BONUS ISPOVIJEST:
… Cijeli život sam bila siromašna i gladna. Do skoro nisam znala kakvog su ukusa milka čokolada, kinder jaje, pomfrit, pljeskavica, pica…
Ma skoro sva hrana. Zaposlila sam se, dobro zarađujem i većinu trošim na hranu. Toliko sam željna svega, želim sve da probam.
Odem u restoran i želim sve sa menija. Uđem u radnju i natrpam kolica raznom hranom i slatkišima. Skroz sam neiživljena.
(foto: Ilustracija)
Naravno, zbog svega toga sam se ozbiljno ugojila. Smršaću, srediću kilažu, ali samo još malo želim da uživam u hrani.
Mislim da sam zaslužila da prvi put sa 30 godina probam hranu koju sam ranije samo gledala. Pa neka sam i debela.
(foto: Ilustracija)