Eto, pišem iz dubine duše. Udala sam se prošle godine sa 20 godina, za momka sa kojim sam već bila u vezi 5 godina. Uvek smo pazili, ali smo jednom pripiti spavali bez zaštite. Naravno, ostala sam trudna.
On je skakao od sreće, dok sam ja bila u šoku nekoliko dana. Iskreno, nisam planirala trudnoću tako mlada. Vremenom sam prihvatila trudnoću. Nažalost, iako imamo sve obezbeđeno, previše mi nedostaje sloboda koju sam imala, šetnje, izlasci i sve što ide uz to.
Volim svoj trenutni život, ali mislim da svoju prošlost volim više. Ne znam kako da se rešim tog osećaja, i imam grižu savesti da zbog toga nisam dovoljno dobra majka jer svaki put pre nego što zaspim ja zamišljam “šta bi bilo, kad bi bilo”.
Nemam kome da se požalim jer bi muž svašta pomislio, a drugi misle da je bila planirana trudnoća. Nisam bila spremna za bebu, iako moje dete to nikad neće osetiti jer će imati svu moju ljubav, priznajem da u dubini duše želim svoj stari život nazad.
Novi.ba