“Džabe mi što imam krov nad glavom…”

“Džabe mi što imam krov nad glavom, tri obroka dnevno, pa čak i internet mogu da priuštim.

Džabe što me to čini dijelom “povlašćenog” stanovništva.

Kada se sve ostalo u mom životu već dvije decenije raspada, kada svaki dan moram da gutam nepodnošljiv bol sa osmijehom, da se sakrivam kad plačem…

Bar jednom, samo jednom da mogu da priuštim sebi da se požalim da mi je teško, makar anonimno, makar strancima.

Žao mi je što sam slaba…i sramota me je što i sada plačem, ali bar niko ne vidi.”

Izvor:Ispovesti.com