Balkoteka 24h Balkanski info portal
Moji roditelji me smaraju sa udajom. Stalno mi prebacuju kako su u mojim godinama već imali nas. Ubijaju me psihički, ne prođe dan da ne pomislim da pobjegnem iz kuće…
Onda su mi “zavrnuli slavinu” nisam imala ni za uloške..Odlučim da nađem “nekog”, krenem da se viđam sa jednim tipom iz grada, tako mic po mic, započnemo zajednički život.
Konačno napuštam svoj dom i odlazim bez pozdrava… kasnije sam se javila roditeljima da sam dobro i da me ne zovu više.
Nakon toga nismo se čuli pola godine. Sve je išlo super, lijepo smo se slagali…
Onda je nešto krenulo naopako, počeo da se hladi… Kasnije sam našla poruke u njegovom telefonu da se viđa sa drugom, znala sam da poslije posla odlazi kod nje u stan. Prešutila sam.
Pretvarala sam se da ne znam za “nju”. Onda me ostavio i nije birao riječi kako bi me opisao, koliko sam grozna. Shvatam da ima stvari koje sam krivo napravila, bio mi je to tezak period u zivotu, nisam bila sretna i povukla sam se u sebe.
Nisam vise radila sitnice kao prije, nisam bila nasmejana i jednostavno sam izgubila samu sebe u lošoj vezi, nekoj beznadnosti. Nikad ga nisam varala niti napravila ista što bi ga povrijedilo.
Često ga je čekala večera kući, stvarno sam se trudila uz sve sto me tada poklopilo da mu budem podrška. Nije vrijedilo.
U meduvremenu, radim na sebi, pokusavam sebi oprostiti stvari koje sam mozda trebala napraviti i reći ali nisam.
Radim na sebi, kada mi bude teško sama se izvlačim. Sada sam na puno boljem mjestu nego sto sam bila. Zapošlena sam, plaćam svoj stan. Konačno živim samostalno, nezavisno.
Znam da zvuci glupo, ali samo zelim olakšati sebi dušu kad mi dođe teško…
Foto: Ilustracija
izvor :novi.ba
