“Imam sina iz prvog braka, a prije par dana me novi dečko zaprosio, ali pod uslovom da se riješim svega iz moje prošlosti, uključujući trogodišnjeg sina.
Posebno je naglasio da ne želi hraniti tuđu djecu i da želi samo mene i da želi vlasito dijete.
On je momak, par godina mlađi od mene i jako, jako bogat. Savršena prilika za ženu poput mene, razvedenu, osramoćenu i poniženu.
Ni sekunde nisam razmišljala i rekla sam mu DA. Mislim da sve drugo bi bilo pogrešno i za mene i za mog sina. Teško živim i nikakve uslove za život mu ne bih mogla ponuditi.
Ovako biti će u domu, pod brigom humanih ljudi i nadam se da će ga neka plemenita porodica i usvojiti jako brzo.
Jako je lijep i umiljat, pravi slatkiš, dijete za poželjeti. Niko sretniji od mene da je moj sin mogao rasti uz mene, ali, život je takav, nepredvidiv.
On je mlad i za njega ima vremena da pronađe pravi put, a ja… ovo mi je bila zadnja prilika. Možda me neko i osudi, ali drugog izbora nisam imala…
Uvijek ću ga pamtiti, moje prvo dijete, moj sin, ma koliko djece još rodila, uvijek će imati posebno mjesto u mom srcu.”
(Ispovesti.com)