Treniram mnogo borilačkih sportova i na svakom takmičenju sam pobijedila.
Imam ponude za profesionalne borbe, no to je druga priča. Kada mi je dečko priznao prevaru, na sta sam i slutila duže, vezala sam mu usta, noge i ruke zajedno i zavezala za dva kraja sobe, da ne moze da se pomeri ni milimetar.
Gledala sam ga par minuta dok je plakao od straha i pitala da li se osjeća poniženo i poraženo.
Drzala ga tako cijelu noć i kad god bi zaspao od umoran i soka, ja bih ga budila laserom za mačke u oči.
Neće me tužiti, ne brinem za to. Od tada se plaši i ima traume, vec 2 godine nisam čula za njega, a od drugara sam čula da se odselio na Maltu da radi kao konobar i kako je “bezosjećajan” jer svoje nije posjetio 2 godine.
Niko ne zna za taj moj postupak. Imam dečka u kojeg ne sumnjam ni malo. Ako me ovaj prevari imaće isti tretman. Izdaja je nesto sto ne volim i tačka.