“Žurim na faks, a u autobusu gužva…”

Staju naravno, tik do mene i jedu neke nektarine iz ruke, a onaj sok iz njih curi i sliva se po njima. Bus malo zakoči, ova žena se hvata za mene prljavim rukama i ostavlja mi narandžastu fleku na rukavu.

Ja već ludim u sebi, vadim vlažne maramice iz torbe i krećem da se brišem, ponudivši i njoj da uzme jednu i obriše ruke, ali ona me ne konstatuje.

Prođe još jedna stanica, autobus se zatrucka i žena bukvalno povvrati na mene. Nekad mi je stvarno muka od ljudi.”

Izvor: Ispovesti.com