“Usvojena sam kao beba i odrasla sam znajući za to..”

“Usvojena sam kao beba i odrasla sam znajući za to. Kada sam imala 4 godina, moji roditelji su dobili kćerku. Kako smo rasle, tako se primijećivala razlika u ponašanju roditelja prema nama. Vidjelo se da nju više vole, više brinu o njoj, dobija šta god poželi, dok sam ja postajala nebitna.

Kao da su se pokajali što su me usvojili jer sada imaju svoju biološku kćerku i ja im više ne trebam. Fakultet sam sama sebi finansirala, njima je ona bila prioritet.

Upisala je i ona fakultet, ali privatni, koji su roditelji platili.

Kada sam kroz priču provukla kako sam ja morala da radim dok studiram da bih uopšte priuštila studiranje, a njoj plaćaju fakultet par hiljada eura godišnje, mama mi je rekla “znam, ali je ipak ona naša”.

Ništa me u životu nije zaboljelo kao to. Mene očigledno ne smatraju svojom, već sam im bila samo utješna nagrada dok nisu dobili biološko dijete.”