Studiram u Bg-u i krenem jednom kući za vikend i tom prilikom povezem drugaricu, koja je iz istog grada kao i ja i takođe studira ovde. Raspričali se mi tako, vozimo se, kad odjednom zazvoni tel, onaj u kolima.
Javim se na dugme na volanu, a ono automatski pali spikerfon. Javlja se ortak, priča 100 na sat, a ja ga prekinem i kažem da ne mogu sad da pričam, nisam sam u kolima i da ću ga nazvati kad stignem kući.
Samo čujes mentalca na spikerfonu:”Aaaaaaaa brate, kurava neka sa tobom, a? Trpaj brate, ne vadi. Aj neću smaram, ljubi brat”! Ja u zemlju od stida da propadnem. Pogubio se, stao pored puta izvinjavam se drugarici, baš me bilo sramota, jer nije ona iz te priče, dobra i kulturna djevojka, samo vidiš nju kako je odjednom prasnula u smijeh, toliko da sam i ja počeo od muke da se smijem.
Samo je rekla “Koji ste vi kreteni, majko mila. Ajd’ vozi, opušteno” i nastavila da se smije! Jesmo se smijali tome cijeli put, al’ j*bem ti mentalca kako me izblamira, samo tako. Budala!