Vratio sam se iz Njemačke prije tri godine.
Morao sam da idem da zaradim i da živim iole normalan život. Jedva sam čekao da vidim prijatelje, porodicu, djevojku. Ali gle čuda, prijatelji se prave ko da me ne poznaju, devojka već našla nekog frajera koji malko više ima no ja(u prevodu, prodala se za koju paru više, tri mjeseca sam samo bio u Njemačku), roditelji se samo svađaju, totalno nesposobni ljudi, od rješenja prave probleme. Osjećam se tako glupim i poniženim što sam se vratio ovdje. Svi su me redom zeznuli i kad mi je najpotrebnije bilo, ostavili me
Naravoučenije: Ljudi ako ste u inostranstvu, nikada se nemojte vratiti, naš narod je većinski postao nezahvalan i bezobrazan, sve što je preuzeto sa Zapada je ono najgore, bolje vam je da se dosađujete tamo, nego da doživite poniženje kakvo ne bi poželio ni najgorem neprijatelju. Ta priča kako smo mi duhovno bolji je šuplja priča, to je nestalo!!! “