Mjesecima unazad se dešava isto – kažem vjereniku kako je na primer neka jakna lijepa, on se oduševi, kaže kako će mi savršeno stajati i da želi da mi je baš on kupi, da me podsjeća na njega svaki put kad je obučem i tako te priče. Ja se zahvalim i naravno ne prihvatim jer sama sebi odavno kupujem stvari.
Međutim, on kaže da ga moje mišljenje ne zanima i da, čim primi platu, ide da je kupi i donese mi.
Dođe plata i on ćuti, iako mi je par puta pisao kako jedva čeka da me vidi u toj jakni.
Nije problem, ako nešto nemam mogu i bez toga, ali mi nije jasno to obećavanje i to mnogo često radi.
Zar ne shvata da mi postaje nekako odbojan jer izigrava veličinu (on je sebi sav važan kad mi nešto obećava) a onda to ne ispuni?
Ponovo kažem, mogu i bez te jakne, troškove dijelimo po pola, čak sam ja njemu kupovala i skuplje poklone, ali ne razumijem njegovo ponašanje. ”
(Ispovesti.com)