Nisam mogla da verujem da ću ovako voleti tuđe dete.
Nije tuđe, muž mi je razveden i to mu je dete iz prvog braka, njegova je, možda zato, u početku sam mislila da je zato što se tek upoznajemo, pa bih da ostavim dobar utisak, evo 4 god kasnije, nesveno pravim ručak sa njenim omiljenim jelom, jer nije bila kod nas dve nedelje, tražim najlepšu posteljinu da joj napravim krevet, iako mi niko nije tražio niti pitao.
Čak i moji roditelji vole kad dođe s nama, i uvek joj pošalju čokoladu i nešto od igračaka, makar neku zanimljivu hemijsku.
Brine me što mi sad nismo u mogućnosti da imamo svoje dete, ni fin., a ni sa mojim zdr. stanjem., kasnije će biti kasno, a ja ću ostati tatina druga žena, njena najbolja drugarica, s moje strane pomajka, i neću nekom svom pružiti tu silnu ljubav koju imam u sebi, a ne štedim je ni malo.