Radim kao taksista u Novom Sadu,. Pre izvesnog vremena u auto je sela prava damica.
Mlada devojka, bila je obučena klasično, elegantno. Miris ni slab ni napadan.
Negovana plava kosa, šminka suptilna. Koža, osmeh, oči sijaju. Malo smo popričali, kulturna i odmerena.
Na izlasku me je skromno pitala da li dobro izgleda jer ide na važan sastanak.
Posle toga sam dugo razmišljao, da li je moguće da je nesigurna. O čemu razmišlja.
Šta je to što tačno svi mi vidimo i doživimo, kako reflektujemo, koliko ne poznajemo sebe i koliko je vizuelno nestvarno.
Svi smo lomljivi, a dobar fizički izgled ne znači puno onima koji ga poseduju.
Ne znam da li sam u pravu, ali sam morao ovo da podelim sa nekim jer puno razmišljam o tome.
ispovesti.com