Gde je Matej Periš? Njegov slomljeni otac, majka, sestre, rodbina i prijatelji moraju dobiti odgovor na ovo za njih najvažnije pitanje, bez obzira na to donosi li on sretan ili tragičan kraj potrage kojoj teče deseti dan. Tad će u drugi plan da padnu sva ostala pitanja, koja su ključna u ovom trenutku: zašto je Matej izašao iz kluba “Magacin” (“Gotik”) i trčao beogradskim ulicama, kako to da se nikome nije javio i, konačno, zašto prijatelji nisu reagovali i ranije prijavili njegov nestanak i tako možda ubrzali potragu?
Kako piše zagrebački “Jutarnji list”, Matejev otac je u kontaktu medijima praktično non-stop. S druge strane, nijedan od šestorice mladića nije dao nijednu izjavu za medije, kao da među njima vlada svojevrsni zavet ćutnje. Sada je to manje bitno, ali nameće se logičnom potreba da u tom prvom danu nestanka na noge, osim policije, dignu i javnost i s njom podele sva svoja saznanja oko nestanka. Vreme je, podsetimo, najveći neprijatelj žrtvama i tragačima u slučajevima nestanka, te je gotovo po pravilu – ključni faktor. Ti detalji, međutim, još su nejasni.
Mladići iz Splita krenuli su u četvrtak 30. decembra u jutarnjim satima u dva privatna automobila, a jedan je bio “audi A4” Mateja Periša. Stali su u Zagrebu, gdje su ostavili svoje automobile, i u ranim popodnevnim satima nastavili putovanje iznajmljenim kombijem. U Beograd su stigli nešto pre 18 sati.
Smestili su se u rezervisane apartmane na Dorćolu, navodno čak četiri, osvežili se i krenuli u prvi večernji izlazak. Put na doček Nove godine bio je planiran pre više meseci. Vodili su računa da im sve bude nadohvat ruke, pa tako i lokacije za izlazak.
Najpre restoran “Ambar” na obali Save, malo dalje od Ušća, gde su večerali oko 21 sat, a potom i klub “Magacin” koji svi zovu “Gotik”, kako se zvao pre nego što ga je preuzeo novi vlasnik. Oba su u tzv. Beton hali. Te su večeri nastupali Slobodan Veljković Cobi i Elena Kitić.
Ne postoji jasan sled događaja u klubu, nego fragmenti raznih neimenovanih sagovornika medija. Ono što je izvesno, a to potvrđuje osoblje kluba i Matejevi prijatelji u iskazu policiji, oni su tamo naručili i popili velike količine alkohola, mešajući žestoka pića, rakiju i viski, te pivo i vino. Konobarica koja ih je posluživala kazala je da su bili pod velikim uicajem alkohola i moguće opijata, da se nisu sećali ni što su bili naručili, te da su čak pomislili da neko želi da ih prevari oko računa.
Beograđanin koji je tamo bio gost seća se meteža oko 1 sat posle ponoći, neposredno nakon nastupa Cobija, i to u zadnjem delu objekta, iza pozornice. Osiguranje je, kaže, reagovalo i smirilo situaciju, te su trojica redara mirno izvela dvojicu gostiju napolje.
Taj incident, međutim, nema nikakve veze s Matejem i njegovim društvom, kaže gost. Neimenovani prijatelj tog društva iz Splita navodi da je došlo do nesporazuma između Matejeva društva i grupice iz Zadra koja se provodila u istom klubu, prvo oko računa s konobarima, a onda između dve grupe gostiju.
U klubu nema nadzornih kamera, pa je službena verzija događaja svedena na izjavu menadžerice “Magacina” Zorice Šestović. Ona kaže da su mladići to veče proveli za šankom neposredno kraj pozornice. Splićani nisu imali rezervaciju kao većina ostalih gostiju, ali su ih redari pustili jer klub nije bio pun.
– Znate, svašta se pisalo ovih dana, a pogotovo da je osiguranje upozoravalo mladiće na ponašanje u klubu. To, naprosto, nije istina. Oni su se dobro zabavljali kao i Zadrani, nikakvih problema nije bilo. Znate kako, mladi… – rekla je menadžerica kluba.
Nije nešto posebno uočila kod Mateja, samo se seća da je naredne večeri dolazila policija i da su se raspitivali o mladiću koji je nestao i koji su ih konobari posluživali. U razgovoru u klubu s repotrerima “Jutarnjeg lista” i “Slobodne Dalmacije” izjavila je kako je jedna boca viskija koja je stigla za barski sto za kojim su bili Periš i njegovo društvo bila sporna, te da je njegov prijatelj više nije mogao vratiti jer je navodno već bila blokirana na blagajni, pa ju je splitska ekipa prosledila Zadranima.
Matej Periš oko 1.40 izlazi iz klub, što niko nije primeto. Da ga nema, njegovi prijatelji su primetili tek oko 2.30, bar tako su rekli policiji. Oni će tu ostati do zatvaranja lokala, čekajući da se Matej vrati, ali nisu to dočekali. Možda su mislili da je s nekim otišao na zabavu u neki drugi objekt, ili da se vratio u apartman.
Ipak, u oba slučaja uzeo bi jaknu iz garderobe, a pre bi im se svakako javio. Osim u jednom slučaju – da je bio pod jakim uticajem alkohola, jednakim kao što su bili i oni. Otišli su u apartmane i legli na spavanje, nadajući se da će se Matej pojaviti tokom popodnevnih sati, ali on nije došao, a nije se pojavio ni do podneva, kada su se budili. Mobilni mu je bio isključen još od 23 sata, pa je nemoguće bilo s njime uspostaviti bilo kakav kontakt.
Matejeva djevojka Sanja rekla je da joj se Matej posljednji puta javio video snimkom oko 21.30. Ipak, ona je bila na poslu i mobilni joj se ugasio, pa mu je na tu poruku odgovorila oko tek ponoći i otišla da spava. To je poruka koju Matej nikada nije primio, jer mu je tada mobilnil već bio isključen.
Sanji je bilo čudno zašto se nije javio kada se probudila oko 7 sati. Ima običaj, rekla je, baš uvek poslati poruku za laku noć. Ona mu je poslala novu: “Je li sve u redu?” Nije dobila odgovor, kao što ga nije dobila ni na onu poslatu istog dana oko 14 sati. Razmišljala je zašto se ne javlja, misleći da se s prijateljima provodio do ranih jutarnjih sati, pa možda spavaju dugo. Sumnja joj nije dala mira, pa je u popodnevnim satima nazvala jednog od njih i pitala ga šta se događa.
– Rekli su mi da je nestao, da ne znaju šta se dogodilo, te da imaju njegovu jaknu koja mu je ostala u klubu. Bili su van sebe – izjavila je devojka Sanja.
Tada su to znali samo oni, a svoju zabrinutost nisu dotad podelili ni sa kim. Pre nego što će nestanak prijaviti policiji u 18 sati, sami će ga tražiti ulicama okolo Beton hale, te na obali Save. Tada je nastao snimak jednog od njih u kojoj on ukratko opisuje lokaciju na kojoj je Matej poslednji put viđen i taj snimak je objavljen na YouTubeu. Pogledalo ga je više od 270.000 ljudi, ali nije doneo pomake u istrazi.
Nekoliko dana kasnije mediji će objaviti snimke nadzornih kamera s okolnih zgrada i ulica. Pomoću njih će se, pet dana nakon nestanka, delimično rekonstruisati put kojim se pre nestanka kretao Splićanin, ali neće ponuditi odgovor na ključno pitanje: gde je nestao Matej?
Prvobitno se smatralo da je Matej napustio klub kako bi obavio nuždu, jer se zbog gužve dugo čekalo na toalet u objektu. Možda je to i imalo smisla jer nije uzeo jaknu, pa bi se dalo zaključiti da se nije mislio dugo zadržavati. Sve ostalo, međutim, nema nikakav smisao.
Odeven u crnu majicu kratkih rukava, farmerke i bele patike, Matej počinje trčati beogradskim ulicama praveći rutu od oko tri kilometra. Kamera ga hvata u blizini kafića “Nebo i zemlja”, oko 200 metara od Magacina, kako iz smera Kalemegdana zaobilazi grupu ljudi koja mu se našla na putu. Trči dalje prema Brankovom mostu, ne staje da bi nešto pitao ili zamolio za pomoć prolaznike, ne ulazi u neki od kafića, ni autobusa. Dolazi do belog taksija, obraća se vozaču, hvata se za zadnja vrata, ali ne ulazi u vozilo.
– Ugledao sam mladića bez jakne, samo u majici kako trči posred ulice i prilazi mom automobilu. Prišao je, uhvatio bravu i cimao je, pokušao je ući u vozilo, ali nije uspeo jer sam zaključao vrata. Delovao mi je potpuno pogubljeno i dezorijentisano, bio je van sebe. Viknuo sam mu da već imam zakazanu vožnju i produžio sam. Ne znam što se dalje dogodilo s njim… Mogu samo reći da ga iz straha ne bih primio u auto čak i da sam bio slobodan – citiraju se reči taksiste.
To se poklapa s onim što je za “Jutarnji list” rekao Matejev otac Nenad, koji je od policije i službeno obavešten da je s taksistom obavljen razgovor, ali u očevoj interpretaciji nema ovog dela da je Matej “izgledao pogubljeno i dezorijentisano”. U svakom slučaju, Matej nastavlja svoj put te se vraća na Savsku promenadu, ali sada kilometar od kluba iz kojeg je izašao, kod restorana “Savanova”.
U rekonstrukciji Periševa kretanja, pojavile su se tri kontroverze. Prva je bila ona o muškarcu koji trči istom rutom a ima crne patike, a iza njega je žena u belom, u Travničkoj ulici. Na početku snimka se nazire silueta mladića u majici s kratkim rukavima i belim patikama. Potvrđeno je da je to zaista Matej Periš, ali samo nekoliko sekundi kasnije pojavljuje se taj “dvojnik”.
Policija je utvrdila da se radi o slučajnom prolazniku, odnosno o spletu pomalo neverovatnih okolnosti. Tim više jer su upravo Matejevi prijatelji u prijavi policiji naveli kako je nosio crne patike s belim đonom. Matejev otac Nenad je kasnije potvrdio da je njegov sin u noći nestanka ipak nosio bele, što se na drugim snimcima mnogo jasnije vidi.
Otac je eliminisao i drugu kontroverzu sa snimaka, onu iz Save, na kojoj se nejasno vidi nešto u vodi. Nagađanja da je tamo Matej i da pliva on je odlučno odbacio, smatrajući da se moguće radi o stablu ili gomili smeća koje su nosile brze rečne struje, a ne o plivaču.
I konačno – tzv. Španska kuća. Mediji su naveli kako je Periš gotovo sat vremena proveo u tom polusrušenom objektu u Ulici braće Krsmanović, u naselju Savamala, odnosno da se nakon trčanja “krio” u tom i još nekim napuštenim objektima u blizini “Magacina”/”Gotika” i Save.
Matejev otac je službenu informaciju o nestanku sina primio je od Hrvatske ambasade, čiji su ga predstavnici dočekali odmah nakon sletanja u Beograd prošle nedelje. Po dolasku u Beograd isti dan se našao sa šestoricom Matejevih prijatelja.
– Vidio sam tu decu po dolasku u Beograd utučenu, plakali su ispred mene i sa mnom. Nije fer govoriti jesu li što mogli bolje ili gore. Postupili su iskreno i kako su mislili da je najbolje, a u njihove najbolje namere nikada nisam ni posumnjao. Ne spavam nikako otkad se ovo dogodilo. U Beogradu oči nisam sklopio ni trena, a ležim s Matejevom jaknom u zagrljaju jer tako osećam njegove mirise i to mi daje snagu. Ovo ne bih poželeo nikome, ni najvećem neprijatelju – rekao je Nenad Periš.
U razgovoru za “Jutarnji list” za Matejevo trčanje kaže da ono nije bilo besciljno, te stiče utisak kako nije tačno da bi Matej od nekoga bežao i skrivao se. Naprotiv.
– To gde se kreće, a što se poklapa i sa signalom mobilnog, područje je između Tramvajskog i Brankovog mosta od nekoliko stotina metara, te možda stotinjak metara ili nešto više paralelnim ulicama od obale. On je otišao bez jakne, verovatno se žurio vratiti. On ide usmereno, žuri se, ne hoda sredinom ceste, sve mi to govori da je hteo da se vrati društvu. Policija je posebno obratila pažnju vidi li se na tim snimcima da neko trči za njim, ali to nije utvrđeno. Šta se tu dogodilo, ja ne znam – rekao je Nenad Periš.
Dan posle Nenadovog dolaska u Beograd šestorica prijatelja su krenuli za Zagreb u kombiju. Jedan od njih preuzeo je Matejev “audi” i dovezao ga u Split.