Skontala se naša dva društva, i ubrzo me direktno zvao na spoj. Pristojno sam ga odbila.
Nastavili smo se družiti u društvu, nije ni smarao ni ignorirao, ponašao se prema meni kao i prema svima ostalima. I zaljubim se. Ne, nije to zato što ne trči za mnom i ne daje mi pažnju, već jer sam vidjela da je zapravo normalan i drag.
Pozovem ga navečer na piće. Čekam njegove reakcije, ali nije davao nikakve naznake osim prijateljskih. Jedva mu priznam, da bi mi rekao da je davno ohladio. U toj neugodi se pokušam našaliti da bi možda bilo drukčije da me nije odmah zvao na spoj, nego da smo se kroz ovo razdoblje upoznavali u društvu.
Njegov odgovor je da prije mene tako i postupao, ali ne samo da je svaki put odbijen, nego su ga otvoreno znali krivit što je “glumio prijatelja” i nije se odmah postavio kao potencijalni dečko. Ne znam.
Dugo sam sama, on je priznao da nikad nije ni imao djevojku. Očito je da se možemo zagrijat jedno za drugo, ali smo na kraju opet ostali sami i nesretni.
(Foto: Ilustracija)