“Imala sam 11 godina kada mi je mama oboljela od raka.”

Imala sam 11 godina kada mi je mama oboljela od raka.

Sjećam se kada je jednom prilikom tata došao kući i shvatio da je mama obrijala glavu (kosa joj je opadala, pa bi do toga svakako došlo – samo je ubrzala proces). Napravio je grimasu gađenja kada je pogledao i rekao: “Šta se koji moj vraćam kući, kada me svaki dan čeka nova depresija? “

Zatim se okrenuo i izašao iz kuće, a poslije dva dana se odselio, jer nije mogao da je gleda.

Nažalost, mama je umrla 6 mjeseci kasnije. Sa tatom sam prestala kompletno da se viđam i živjela sa bakom i dekom. Sada imam 30, udata sam i tata mi je došao na vrata kako bi rekao da ima rak i molio me za pomoć. Napravila sam grimasu gađenja i rekla: “Ne želim da me svaki dan čeka nova depresija. ”

Ne žalim ni malo, on je za mene već mrtav.