Imam odraslog sina i ćerku. Muž i ja smo im u svemu pomagali, od učenja do kupovine kuće i čuvanja njihove djece.
Ćerka svakog mejseca kupuje novu odjeću, svoju kćerku obasipa novcem. Dijete za džeparac dobija veći iznos nego što je moja penzija. Kod sina u kući sav novac kontroliše njegova žena. Čak i kad bi htio da mi pomogne, ona ne bi dozvolila.
Kad mi je komšinica ponosno rekla kako joj djeca plaćaju ljetovanje svake godine, donose hranu i plaćaju račune, bukvalno sam bila uvrijeđena. I ja sam uradila za svoju djecu isto što i ona. Nekad sam od nje pozajmljivala novac, ali više se ne usuđujem, bojim se da će me pitati zašto meni djeca ne pomažu kao njoj.
Ja sam svojim roditeljima pomagala koliko sam mogla. Nikad im nisam otišla praznih ruku. Pomagala sam i fizički i finansijski. Da li ja to nisam uspjela da odgajim svoju djecu kako treba?
Nemam nikakvu ušteđevinu, jer muž i ja ništa nismo čuvali, sve smo dali djeci. I eto kako su mi vratili…”